Otvoreno pismo

Poštovanom  predsedniku, premijeru i ostalim članovima vlade,

Obraćam vam se otvorenim pismom, jer ne znam kako drugačije da skrenem pažnju na probleme koje država ne vidi, ili ne želi da vidi.

Majka sam troje, Bogu hvala,  zdrave dece.  Ali, sve teže izlazim na kraj sa dažbinama, nametima  i tekućim troškovima njihovog  školovanja i obrazovanja.

Daleko bilo da nisam svesna da su moji problemi  ništavni ili nepostojeći u odnosu na probleme sa kojima se suočavaju roditelji teško obolele dece, zatim dece koja svakodnevno trpe zlostavljanja svojih roditelja, staratelja ili onih koji bi trebalo najviše da ih vole i neguju. Ne govorim ni o deci čiji roditelji nemaju ni za hleb.

Govorim samo o onome što je zajednički imenilac svih ovih nedaća, a to je država najmanje brine o onima kojima su pomoć i briga najpotrebniji, a to su deca. Deca, kojoj pripada budućnost.  Tako su bar mene učili u školi.

Godinama unazad se sistematski  urušava porodica, a posledice takve nebrige su tek sada dramatično vidljive.

Sramota je da ovako mala zemlja nema fondove za lečenje svoje dece.  Sramota je da danas u XXI veku ijedno dete bude gladno, nesrećno  ili nezbrinuto.

A naročito je sramota da o stezanju kaiša i štednji pričaju najveći rasipnici.

Gospodo u vladi, pokažite nam kako se to štedi. Radite malo za slavu, a ne za novac. Ili za srpski minimalac. Kada bi se svaki političar odrekao plate, članstva po raznim upravnim odborima i slično, živo me zanima da li bi se iko bavio politikom.

Ako je verovati novinama, samo guvernerka ima platu od 5000evra, a to je na godišnjem nivou sramotno velika suma. A ko zna koliko je takvih slučajeva.

Pa zar vas nije sramota od dece? Dece, čiju ste dedovinu rasparčali i unakazili. Dece, kojoj ostavljate  bednu koloniju umesto države, ekperimentalno polje  raznih  velesila…

Da sumiram, školstvo je na nizbrdici.  I pored gomile izdavača i kupovine novih knjiga  svake godine,  knjige su sve lošije, znanje sve manje na ceni. Roditelji se reketiraju na svakom koraku, od knjiga preko sporta ( koji bi trebalo da je, bar po školama besplatan),odeće, obuće, hrane, lekova…. Zdravstveni sistem je loš, kad zagusti, opet su roditelji  tu, da bar sms-om pomognu. Najugroženijima  opet pomažu pojedinci dobrog srca i dubljeg džepa.

Gospodo iz vlade, zar vas nije sramota???

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s