Moj život

Oduvek sam na svoj život gledala kao na pozorišni komad, ponašala sam se kao da je proba ili pretpremijera, nisam marila za propuste koje sam pravila, mislila sam da cu greške ispraviti do premijere. Sto puta sam grešila, izlazila na scenu pre vremena, izgovarala pogrešan tekst ili birala pogrešne ljude za partnere… A onda sam došla u neke godine i shvatila da reprize nema. Kada prođe šok, duboko udahneš, utegneš haljine, nasmeješ se i kreneš da improvizuješ… sa scene izbaciš nepotrebne statiste i loše glumce i potrudiš se da sa onim što imaš napraviš najbolji komad ikada.
Prvi čin se ionako igra po tuđem scenariju, uče se pravila. U drugom se snalaziš sa naučenim ili se jednostavno prepustiš . Ali u trećem…igraš za sebe, iz zadovoljstva i trudiš se da napraviš najbolju predstavu ikada.
Da publika ostane zadovoljna i glumci zapamćeni.

images

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s