April u Bogradu

imgres

Proleće je, a ja živim u  Srbiji…da citiram popularan grafit, koji toliko verno opisuje aktuelno stanje u zemlji, ovo predizborno ludilo.  Koliko god se trudili, skoro da i ne postoji način da se skloni i udalji od slika, reklama, spotova.  Iskaču i iz novina.  Dobro će doći izborna tišina da se bar na kratko odmorimo od jedne, naročito prljave promocije, koja se  širi kao kancer u pokušaju da zatruje našu svest. Volela bih da mi se vrati moj život, nekako ukraden i ojađen.  Volela bih  da bezbrižno sedim sa drugaricama u nekoj od divnih beogradskih bašti, da pričamo o običnim stvarima, cveću na terasi, cipelama, pozorištu, deci, njihovim uspesima kao i o predstojećim velikim maturama,  ali bez straha da će ta proslava izbiti i zadnji dinar iz naših džepova i oterati nas u dužničko ropstvo…Takav neki  april želim, i želim da verujem u neke buduće aprile u Beogradu, ispunjene lakoćom življenja.

Advertisements

Prva ljubav

Stiglo je proleće, a ja nikako ne mogu da dočekam dan kada sa svojom bebom mogu da izađem u  prvu šetnju. A onda shvatam da nemam apsolutno ništa da obučem za tu priliku. Ne, nije ovo klasično žensko  kukanje,  jednostavno, stare stvari mi ne odgovaraju ni po veličini a ni po nameni. Najsigurnije mi je biilo da pomoć potražim u  velikoj, novootvorenoj radnji sportske opreme Đak. Pomalo skeptična,  jer su patike i trenerke  bile apsolutna nepoznanica u mom dotadašnjem životu.   U šarenilu patika, trenerki, sportskih jakni i odeće, trebalo je pronaći nešto što će se savršeno uklopiti u moj stil,  a neće dramatično povećati troškove.  Ljubazno osoblje mi je pomoglo da lako nađem odgovarajuće patike, a ja nisam odolela pamučnoj  Nike trenerci pastelnih boja koju sam lako mogla da kombinujem sa svojim majicama.  Naravno, dobila sam i karticu s popustima za iduće kupovine.  Što bi rekli, ljubav na prvi pogled, odnosno kupovinu… A znate kako se kaže, prva ljubav zaborava nema….

Volim da šetam svojim gradom, gledam kako se promenio, porastao.  Neretko  se može čuti kako  je u naše vreme nešto bilo bolje, lepše…Da li se  još neko seća Knez Mihailove dok nije postala pešačka?  Danas je to vrlo moderna ulica, sa nizom besprekorno sređenih radnji,  najmodernih brendova. Neobičnu živost gradu daju lepo uređene bašte kafeterija, izlozi knjižara, radnji.   Sigurno da je nekada  bilo zabavno otići do Trsta po novu garderobu, ili makar samo na kafu i sladoled.  Sada je dovoljno da prošetamo od Terazija do Kalemegdana pa da se nađe prijatno mesto za kafu ili sladoled, a  o kupovini da i ne govorimo. Promene su važne za svakoga, naravno, ukoliko su na bolje. Nedavno je i moja omiljena radnja sportske opreme dobila novo ruho i  sada deluje svežije i lepše.   The Spot , mesto gde se mogu pronaći vrhunski modeli različitih sportskih brendova, ali ono što se nije promenilo i raduje me, to je ljubaznost osoblja, a to je,priznaćete, retkost na ovom podneblju.  Ne vezujemo se za stvari već za ljude, a u ova teška vremena kupovina je lakša ako nas uslužuju s osmehom.

Pokreni energiju

imagesKoliko ste samo puta čuli nekoga da kaže kako nema vremena, nije to za mene, ne znam, možda neki drugi put… a to su samo su neki od izgovora koje najčešće čujemo kada su u pitanju rekreacija ili  sport.  Kod žena se još čuje i kako nemaju šta da obuku ili kako je sve to skupo…Lako odustajanje bez  imalo uloženog truda. Treba ulagati u  sebe na razne načine,  otkrivati nove stvari, ali ostaviti  prostora  i za neki vid fizičke aktivnosti. Boravak na otvorenom će nam razbistriti misli i smanjiti stres, tako ćemo se lakše izboriti sa obavezama i pritiscima koje život nosi. Zato, bez premišljanja, patike na noge i pravac u prirodu. Za početak je dovoljno odvojiti petnaestak minuta za laganu šetnju.  Ja sam sebi postavila cilj, a da bih imala  jaču motivaciju, obećala sam sebi nove patike kao nagradu.  Zato sam se zaputila u novu Spot radnju premium kolekcija,  gde me veliki izbor patika i opreme  samo dodatno motivišu da sebi postavljam nove zadatke, jer ću sebe nagraditi po jednim izuzetnim komadom sportske opreme kada ostvarim planirano. To je moj motiv, a koji  će biti  vaš?  Iznenadite sebe, pokrenite se, a za uzvrat, telo će Vam biti zahvalno. I naravno, ne zaboravite nagradu, možda je baš cvetna majica sa potpisom Stelle Mccartney idealna za Vas i  ovo savršeno proleće.

 

Zašto su ugljeni hidrati loši po zdravlje

Woman-on-kitchen-table

Prošli su praznici, zima  je na izmaku i pravo je vreme da se pozabavimo ishranom. Kako danima ne jedem ništa od šećera, reših da se u subotnje jutro častim palačinkama od ovsenih pahuljica i proteina. Ali, ja kao Fata, imam samo dobru volju, te se posle kafe uputim u radnju po ovsene, banane i smrznuto voće.  Odlučujem se za ražane, jer imaju manje šećera, o, kako sam pametna. Dok se usporenim koracima vraćam iz radnje, moj šećer već dramatično počinje da pada.  Predstoji i pripremni proces, a već  mi se ozbiljno vrti u glavi, pa žurim, pahuljice se prosipaju po kuhinji, nema veze, posle ću ja to, razlivam smesu po tiganju i shvatam, dok odlepljujem i okrećem ono što bi trebalo da budu palačinke, da se lepi, i zašto su ovsene ipak pametniji izbor… Perem jedan tiganj,  vadim drugi. Otvaram friz da bar vratim voće, u brzini činija ostavljena na frižideru pada i razbija se…Kuhinja je bojno polje. Uspela sam da napravim i krem od ella sira, banane i crvenog voća,  za koji moram da priznam da je čisto savršenstvo. A palačinke…pa, pojedene su da nema svedoka…

Otvoreno pismo

Poštovanom  predsedniku, premijeru i ostalim članovima vlade,

Obraćam vam se otvorenim pismom, jer ne znam kako drugačije da skrenem pažnju na probleme koje država ne vidi, ili ne želi da vidi.

Majka sam troje, Bogu hvala,  zdrave dece.  Ali, sve teže izlazim na kraj sa dažbinama, nametima  i tekućim troškovima njihovog  školovanja i obrazovanja.

Daleko bilo da nisam svesna da su moji problemi  ništavni ili nepostojeći u odnosu na probleme sa kojima se suočavaju roditelji teško obolele dece, zatim dece koja svakodnevno trpe zlostavljanja svojih roditelja, staratelja ili onih koji bi trebalo najviše da ih vole i neguju. Ne govorim ni o deci čiji roditelji nemaju ni za hleb.

Govorim samo o onome što je zajednički imenilac svih ovih nedaća, a to je država najmanje brine o onima kojima su pomoć i briga najpotrebniji, a to su deca. Deca, kojoj pripada budućnost.  Tako su bar mene učili u školi.

Godinama unazad se sistematski  urušava porodica, a posledice takve nebrige su tek sada dramatično vidljive.

Sramota je da ovako mala zemlja nema fondove za lečenje svoje dece.  Sramota je da danas u XXI veku ijedno dete bude gladno, nesrećno  ili nezbrinuto.

A naročito je sramota da o stezanju kaiša i štednji pričaju najveći rasipnici.

Gospodo u vladi, pokažite nam kako se to štedi. Radite malo za slavu, a ne za novac. Ili za srpski minimalac. Kada bi se svaki političar odrekao plate, članstva po raznim upravnim odborima i slično, živo me zanima da li bi se iko bavio politikom.

Ako je verovati novinama, samo guvernerka ima platu od 5000evra, a to je na godišnjem nivou sramotno velika suma. A ko zna koliko je takvih slučajeva.

Pa zar vas nije sramota od dece? Dece, čiju ste dedovinu rasparčali i unakazili. Dece, kojoj ostavljate  bednu koloniju umesto države, ekperimentalno polje  raznih  velesila…

Da sumiram, školstvo je na nizbrdici.  I pored gomile izdavača i kupovine novih knjiga  svake godine,  knjige su sve lošije, znanje sve manje na ceni. Roditelji se reketiraju na svakom koraku, od knjiga preko sporta ( koji bi trebalo da je, bar po školama besplatan),odeće, obuće, hrane, lekova…. Zdravstveni sistem je loš, kad zagusti, opet su roditelji  tu, da bar sms-om pomognu. Najugroženijima  opet pomažu pojedinci dobrog srca i dubljeg džepa.

Gospodo iz vlade, zar vas nije sramota???